Pisana izjava Nikosa Maziotisa na suđenju Revolucionarnoj borbi 2011.

Ovo suđenje je političko suđenje na kojem se sudi revolucionarima koji su izabrali oružanu borbu za rušenje kapitalizma i države, za rušenje zločinačkog režima kojeg vi, kao sudije, branite.

Vaš sud je specijalni sud uspostavljen po naređenju američkih i britanskih imperijalista i tutora grčke države. Oni su nametnuli donošenje posebnih “antiterorističkih” odredbi kojima se uvode nova krivična dela i maksimalno povećavaju kazne; oni su nametnuli osnivanje specijalnih sudova unutar zatvora, u zagušljivom bezbednosnom okruženju koje guši javnost suđenja i sprečava narod da sazna političke stavove revolucionara; oni su nametnuli sprovođenje povremenih posebnih uslova pritvora; i sve to sa ciljem da se nametne oštrija represija protiv oružanog otpora i delovanja revolucionarnih organizacija u Grčkoj.

To je zato što je prethodni represivni režim – koji nije imao posebne odredbe o “formiranju terorističke organizacije” i u kojem su još postojale mešovite porote sa građanima – ocenjen kao nedovoljan i neefikasan. Time dokazujete da nas, iako ne priznajete političke protivnike i političke zatvorenike, ipak posredno priznajete kao političke neprijatelje i opasnost po ekonomski i politički poredak kojem služite, primenjujući posebne zakone i odredbe protiv nas, sudeći nam pred specijalnim sudovima, za razliku od onih koje vaša vlast smatra “običnim kriminalcima”.

Tako pokazujete večnu svirepost vlasti prema svojim političkim neprijateljima.

Uostalom, koja je vlast ikada zvanično priznala političke protivnike i političke zatvorenike?

Gerilci “Grčke narodnooslobodilačke vojske” (ELAS) tokom okupacije u Drugom svetskom ratu, kao i borci “Demokratske armije Grčke” (DSE) u građanskom ratu, bili su proglašavani i proganjani kao “banditi” (gr. συμμορίτες) od strane kolaboracionističkog i posleratnog monarhofašističkog režima, a sudili su im vanredni vojni sudovi.

Pripadnike revolucionarnih oružanih organizacija gone kao “teroriste” i sude im specijalni sudovi poput vašeg. Svaka vlast revolucionarne borce naziva “teroristima” – bilo da je reč o vojnim režimima i diktaturama, poput one iz 1967–74, ili o posleratnoj ustavnoj oligarhiji koja se eufemistički nazivala “demokratijom”, ili o današnjoj hunti izdajnika i kvislinga iz PASOK-ove vlade, koja je potpisivanjem Memoranduma predala narod pod vlast međunarodne ekonomske oligarhije.

Svi borci za slobodu i oružani militanti širom sveta gonjeni su pod optužbom za “terorizam”: članovi “Crvenih brigada”, RAF, “Pokreta 2. jun” i “Revolucionarnih ćelija” u Zapadnoj Nemačkoj, “Borbenih komunističkih ćelija” u Belgiji , “Direktne akcije” i “Internacionalističkih revolucionarnih akcionih grupa” (GARI) u Francuskoj, anarhisti i autonomni borci u Frankovoj Španiji, članovi “Grupa antifašističkog otpora 1. oktobar” (Grupos de Resistencia Antifascista Primero de Octubre, GRAPO) u postfrankovskom periodu, Tupamarosa u Urugvaju, Če Gevara, pripadnici FARC u Kolumbiji, FMLN-a u Salvadoru, Sendero Luminoso i MRTA u Peruu, revolucionari u Turskoj, članovi PKK, IRA i ETA, i, naravno, ovde u Grčkoj – borci 17. novembra (17N) i Revolucionarne narodne borbe (ELA).

Što se tiče optužbi: na optuženičkoj klupi danas bi trebalo da sede oni koji su počinili zločine protiv naroda, oni koji su počinili najveću društvenu pljačku u istoriji – članovi PASOK-ove vlade, premijer Jorgos Papandreu, ministar finansija Evangelos Venizelos i bivši ministar finansija Jorgos Papakonstantinu, ministri Loverdos, Kutrumanis, Pangalos, Hrisohoidis, Papucis, Dijamantopulu, svi ministri i njihovi zamenici, kao i članovi političkih partija koji donose zakone za pljačkanje naroda, oni koji ljude lišavaju hrane, krova nad glavom, posla, zdravstvene zaštite, obrazovanja, dostojanstva, samih njihovih života, oni koji su potpisali Memorandum o pokornosti Trojci MMF/ECB/EU, oni koji su potpisali Srednjoročni program i odobrili poslednji ugovor o zajmu, pretvarajući narod u kmetove nadnacionalne i domaće ekonomske aristokratije.

Svi su oni savremeni Colakogli i Ralisi^[1], narodni izdajnici. Isto tako na optuženičkoj klupi trebalo bi da sede članovi prethodne vlade Nove demokratije – bivši premijer Kostas Karamanlis, bivši ministri finansija Jorgos Alogoskufis, Petros Dukas, Janis Papatanasiju, kao i ministri P. Panajotopulos, G. Vulgarakis, V. Polidoras, S. Cituridis, F. Pali-Petralija.

Svi oni moraju odgovarati zbog pljačke naroda; zbog pljačkanja javnih fondova socijalnog osiguranja kao što se desilo u slučaju takozvanih strukturisanih obveznica ( koje je država izdala 2007. godine ) koje su određeni socijalni fondovi kupili i pretrpeli velike gubitke; za pljačku društvene imovine kao u slučaju ugovora o razmeni javnih površina sa manastirom Vatopedi; za zločine protiv narodne slobode kao u slučaju prisluškivanja stotina građana tokom 2004. i 2005. po naređenju američke ambasade u cilju obezbeđivanja Olimpijskih igara 2004. godine (prisluškivanje je nastavljeno barem još godinu dana poslije tog dešavanja), zbog slučaja koji je doveo do smrti zaposlenog u telekomunikacionoj kompaniji “Vodafon”; za otmice i batinjanja Pakistanaca 2005. godine po nalogu britanskih vlasti; za mučenja imigranata poput onih koja su se dešavala u policijskoj stanici Ajos Pantelejmonas u Atini 2005. godine: zbog toga što je na hiljade radnika lišeno socijalne i zdravstvene zaštite i medicinsko-farmaceutske nege nakon usvajanja zakona o reformi osiguranja koji je 2008. predložila ministarka za zapošljavanje Pali-Petralija; za fizičke napade na demonstrante kao što je slučaj sa studentskim demonstracijama 2007, godine; za premlaćivanja i ubijanje imigranata u direktoratu atinske policije; za ubistvo Aleksisa Grigoropulosa.

Na optuženičkoj klupi morali bi da budu i pripadnici vladajuće klase, glavni zločinci međunarodne i domaće finansijske elite – krupni biznismeni i tajkuni, bankari, berzanski špekulanti, industrijalci, brodovlasnici i vlasnici multinacionalnih korporacija, porodice Vardinojanis i Lacis, kao i Kostopulos, Lavrentijadis, Mitilineos, Bobolas, Vgenopulos; strani i domaći vlasnici grčkog duga; direktori međunarodnih monetarnih finansijskih institucija, poput bivšeg generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominika Stros-Kana i sadašnje generalne direktorke Kristin Lagard, predsednika Evropske centralne banke (ECB) Žan-Klod Trišea, predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza i potpredsednika Olija Rena – svi oni koji su pravi gospodari ove zemlje, svi oni koji stanovništvo osuđuju na bedu, siromaštvo, glad i smrt, koji nas – kada nas ne ubijaju imperijalističkim invazijama i ratovima – ubijaju nasilnim nametanjem programa međunarodnih monetarnih finansijskih institucija poput MMF-a i Svetske banke.

Na optuženičkoj klupi morali biste da budete i vi, profesionalne sudije, jer ste saučesnici i sluge svog tog ološa i zločinaca; isto važi i za zaštitnike režima – oružane pse vlasti, savremene hite i tagmatasfalite^[2], policiju i specijalne jedinice YAT, YMET, DELTA, DIAS, specijalne čuvare bogatih i političara, one koji tuku i ubijaju narod na demonstracijama, one koji ubijaju omladinu, imigrante i borce, one koji u policijskim stanicama muče privedene ili uhapšene.

Svi ste vi članovi strukturisane i dobro organizovane kriminalne i terorističke organizacije koja se zove država, čija je misija da brani interese bogatih.

Vaša misija je da branite zločinački režim koji se zove kapitalizam. Svi oni kojima služite trebalo bi da budu odgovorni za pljačku, grabež i otimanje od naroda, na uštrb prihoda stanovništva, na uštrb plata, penzija, javne imovine i fondova javnog socijalnog osiguranja.

Oni kojima služite treba da odgovaraju pred svima koji nemaju šta da jedu i traže hranu po kontejnerima, pred svima koji umiru ili su im životi i zdravlje ugroženi zbog nestašica u bolnicama i urušavanja zdravstvenog sistema; pred svima koji gube živote u takozvanim “nesrećama na radu”, pred svima koji su izgubili poslove i koji su osuđeni na siromaštvo i bedu, pred svima koji su izgubili svoje domove i završili na ulici, pred svima koji su izvršili samoubistvo zbog dugova, dok ovi kriminalci žive u raskošu.

Vi ćete nam suditi u ime svog tog ološa i zločinaca koje bi narod želeo da vidi kako vise, obešeni na Trgu Sintagma. Ovo suđenje je zločin. To što nas progonite i zatvarate je kriminalni i antisocijalni čin.

Vi, sudije i tužioci, vi ste saučesnici režima koji svakodnevno teroriše narod i većinu društva.

Naše akcije potrebne su za oslobođenje naroda od totalitarizma kapitalizma i države.

Narod ne samo da nije bio zastrašen aktivnostima Revolucionarne borbe (Επαναστατικός Αγώνας /Epanastatikos Agonas), već su mnogi podržali naše akcije jer su bile usmerene protiv ekonomske i političke vlasti, protiv režima koji ih svakodnevno ugnjetava i eksploatiše.

Terorizam nije ništa drugo do pljačka i otimačina koju država, vlada i finansijska elita sprovode nad narodom. Terorizam je to što su ljudi osuđeni na bedu i siromaštvo. Terorizam je nasilje policijskih pretorijanaca nad narodom koji protestuje.

Kao revolucionari, članovi Revolucionarne borbe, nemamo nijedan razlog da se izvinjavamo za bilo šta. Vi i režim kojeg branite imate razloge da se izvinjavate.

Mi, naprotiv, imamo razloga da budemo ponosni na naše učešće u Revolucionarnoj borbi. Ponosni smo jer je uvek ispravno uzeti oružje u ruke protiv nepravde, eksploatacije i ugnjetavanja.

Oružana borba za rušenje kapitalizma i države danas je potrebnija i aktuelnija nego ikada.

Ovde smo da izjavimo da će jedino Socijalna revolucija, koja će srušiti vaš zločinački režim, doneti pravdu.

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
24. oktobar 2011.