Internacionalistički letak protiv rata između Irana i Izraela

NI SA IRANOM (I PALESTINOM), NI SA IZRAELOM (I SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA)!

ZA PORAZ OBE KAPITALISTIČKE DRŽAVE U RATU!

ZA KLASNU I BORBENU SOLIDARNOST MEĐU PROLETERIMA OBE REGIJE, BAŠ KAO I U RUSIJI I UKRAJINI!

Ovi slogani danas jasno izražavaju nepromenjiv stav internacionalističkih komunista protiv ovog i svakog kapitalističkog rata: revolucionarni defetizam i proleterski internacionalizam. Zašto?

(1) Zato što se kapitalistički rat uvek vodi protiv proletarijata: u ovom slučaju, ako buržoaska država Iran napada teritoriju koju kontroliše buržoaska država Izrael, to je pre svega da bi pokorila borbeni proleterijat same iranske regije; preciznije, da bi opravdala represiju nad njegovim borbama protiv eksploatacije (npr. u naftnoj i zdravstvenoj industriji) i da bi ga odvela u ratnu klanicu “u odbranu otadžbine”. Isto važi i za proletere iz izraelske regije koji odbijaju da učestvuju u ratu svojih ubilačkih gazda i da ubijaju svoju klasnu braću i sestre sa druge strane granice; kao i za proletere iz palestinske regije koji protestuju protiv buržoaske, izgladnjujuće i represivne vlasti Palestinske nacionalne uprave i Hamasa. U svakom kapitalističkom ratu jedini pobednik je buržoazija, a jedini gubitnici su proleteri svih zemalja, jer u stvarnosti to nije sukob među narodima, već klasni sukob međunarodnih razmera.

(2) Zato što države vode ratove radi akumulacije kapitala, teritorije i moći: u ovom slučaju, ako danas država ajatolaške buržoazije Irana (saveznik Kine) i država cionističke buržoazije Izraela (saveznik SAD-a) vode vojnu i političku borbu oko teritorije pod kontrolom svoje podređene, islamističke buržoazije Palestine (i Libana), to čine radi kontrole radne snage, nafte i gasa, industrijskih centara, luka i drugih resursa na čitavom geografskom području svetskog tržišta poznatom kao Bliski Istok. Ratovi se takođe vode kao ventil za izlaz iz kapitalističke krize ili zbog pada stope profita i svetske devalorizacije, čime se reaktiviraju industrija i trgovina oružjem, te raspodeljuju i ulažu višak vrednosti izvučen iz radnika. To je ekonomska osnova svakog imperijalističkog rata. Ovaj rat nije izuzetak, s dodatnim rizikom da bi mogao prerasti u sveobuhvatni nuklearni rat.

(3) Zato što podržavanje jedne ili druge kapitalističke države u ratu znači pasti u zamku lažnih izbora, nacionalizma, sentimentalizma, konfuzije i oportunizma. To je zamka koju promovišu masovni dezinformativni mediji, koji su, povrh svega, učinili da rat izgleda kao nešto “normalno”, pa čak i distrakcijom od drugih svakodnevnih katastrofa. To znači upasti na teren buržoazije i socijaldemokratije. To je antiproleterska i kontrarevolucionarna pozicija koju treba raskrinkati i protiv koje se treba boriti, posebno protiv šarolike kapitalističke levice (lefts of Capital). “Antiimperijalizam” i “nacionalno oslobođenje” su u stvarnosti uvek bili produžeci imperijalističkog rata i državnog kapitalizma (pogrešno nazivanog “komunizmom”). Nasuprot tome, mi proleteri nemamo otadžbinu i mi komunisti se uvek borimo za interese naše svetske klase, protiv i izvan interesa bilo koje države, nacije, “naroda”, religije itd.

(4) Zato što pod kapitalizmom ne postoji nikakav “pravedni rat” niti “sveti rat” među narodima. Jedini “pravedni rat” koji može postojati jeste globalni klasni rat za ukidanje kapitalizma, rata i same klasne podele; drugim rečima, pretvaranje imperijalističkog rata u međunarodnu komunističku revoluciju. Naravno, pre nego što stignemo do te tačke bez povratka, suočićemo se sa mnogim katastrofa, ratovima, pobunama i ustancima. Ipak, to nije ništa manje istinito niti manje potrebno u ovoj eri ekonomske, društvene, ekološke katastrofe i, povrh svega, neposredne pretnje nuklearnim ratom. Dakle, komunizam ili istrebljenje.

(5) Zato što, uprkos svetskoj kontrarevoluciji koja i dalje vlada, dosledno održavanje pozicije revolucionarnog defetizma i proleterskog internacionalizma jeste nužna i odbrambena praksa, praksa koja donosi jasnoću – kako protiv terorizma kapitalističkih država u ratu, tako i protiv konfuzionističkog oportunizma kapitalističke levice koja ih podržava. To je odbrambena praksa sve dok svetski proletarijat ne bude sposoban da krene u revolucionarnu ofanzivu i baci sve države, tržišta, otadžbine, ratove i klase na smetlište istorije. Proleteri u uniformi i bez uniforme iz ruskih i ukrajinskih regiona, koji danas okreću oružje protiv svojih vojnih komandanata, dezertiraju iz “svojih” armija, protestvuju protiv “svojih” država i organizuju internacionalističke mreže solidarnosti sa dezerterima, predstavljaju konkretan i savremeni primer revolucionarnog defetizma. To je primer koji treba da slede i proleteri Bliskog istoka, kao i drugih ratom pogođenih regija sveta.

Proleteri umorni od toga što su proleteri (Proletarios Hartos de Serlo),
regija Ekvadora, oktobar 2024.