Dalje od strukture sinteze

Umesto anarhističke organizacije sinteze, predlažemo neformalnu anarhističku organizaciju zasnovanu na borbi i analizama koje iz nje izrastaju.

Anarhisti svih usmerenja odbacuju model hijerarhijske i autoritarne organizacije. Odbacuju partije, vertikalne strukture koje, na više ili manje očigledan način, nameću direktive odozgo. Polazeći od oslobodilačke revolucije kao jedinog mogućeg društvenog rešenja, anarhisti smatraju da sredstva koja se koriste u ovoj transformaciji uslovljavaju ciljeve koji će biti ostvareni. Autoritarne organizacije svakako nisu instrumenti koji vode oslobođenju.

Istovremeno, nije dovoljno s tim se složiti samo rečima – to je nužno sprovesti i u praksi. Po našem mišljenju, anarhistička struktura poput strukture sinteze nosi ozbiljne opasnosti. Kada se takva organizacija razvije do svog punog zamaha, kao što se dogodilo u Španiji ’36, počinje da liči na partiju. Sinteza postaje kontrola. Naravno, u mirnijim periodima to je jedva primetno, pa ono što sada govorimo može zvučati kao svetogrđe.

Ovakva struktura zasnovana je na grupama ili pojedincima koji su, više ili manje, u stalnom međusobnom kontaktu, a svoj vrhunac dostiže na periodičnim kongresima. Na tim kongresima raspravlja se o temeljnim analizama, sastavlja se program i dele se zadaci koji obuhvataju čitav spektar društvene intervencije. To je organizacija sinteze jer se postavlja kao referentna tačka sposobna da sintetiše borbe koje se odvijaju u okviru klasnog sukoba. Različite grupe intervenišu u borbama, daju svoj doprinos, ali ne gube iz vida teorijsku i praktičnu orijentaciju koju je organizacija u celini usvojila tokom kongresa.

Po našem mišljenju, organizacija strukturisana na ovaj način rizikuje da zaostane za stvarnim nivoom borbe jer joj je glavni cilj da borbu uklopi u vlastiti projekat sinteze, a ne da je gura prema njenom ustaničkom ostvarenju. Jedan od njenih osnovnih ciljeva jeste kvantitativni rast članstva. Zbog toga teži da borbu spusti na najmanji zajednički imenitelj, pozivajući na oprez kako bi zakočila svaki iskorak napred ili izbor ciljeva koji su previše izloženi (engl. exposed) i rizični.

Naravno, to ne znači da sve grupe unutar organizacije sinteze automatski deluju na taj način: često su drugovi dovoljno autonomni da izaberu najučinkovitije predloge i ciljeve u datoj situaciji neke borbe. Ipak, mehanizam svojstven organizaciji sinteze vodi je donošenju odluka koje nisu primerene situaciji jer joj je glavni cilj rast i razvijanje što šireg fronta borbe. Ona teži da ne zauzima jasnu i nedvosmislenu poziciju, već traži put – politički put – koji će najmanje zasmetati i biti prihvatljiv većini.

Reakcije koje dobijamo kada iznosimo ovakve kritike često su vođene strahom i predrasudama. Najveći strah je strah od nepoznatog, koji nas gura ka organizacijskim šemama i formalizmu među drugovima. To nas štiti od traganja koje u sebi nosi rizik suočavanja s nepoznatim iskustvima. To je naročito očigledno kada vidimo kolika je potreba nekih drugova za formalnom organizacijom koja obećava postojanost, stabilnost i unapred programiran rad.

U stvarnosti, ovi elementi služe našoj potrebi za sigurnošću, ne revolucionarnoj nužnosti.

Naprotiv, smatramo da neformalna organizacija može ponuditi valjane polazne tačke za izlazak iz ove nesigurnosti.

Ovakva vrsta organizacije čini nam se sposobnom da razvije – za razliku od organizacije sinteze – konkretnije i plodnije odnose jer se zasniva na afinitetu i uzajamnom poznavanju. Štaviše, svoj puni potencijal dostiže onda kada učestvuje u konkrentim i stvarnim situacijama borbe, a ne pri izradi teorijskih ili praktičnih platformi, statuta ili pravila udruživanja.

Organizacija strukturisana neformalno ne gradi se na programu donesenom na kongresu. Projekat ostvaruju sami drugovi tokom borbe i kroz razvoj same borbe. Ova organizacija nema povlašteni instrument za teorijsko i praktično razrađivanje, niti probleme sa sintezom. Njen osnovni projekat jeste intervencija u borbi s ustaničkim ciljem.

Ma koliko velika bila ograničenja drugova uključenih u neformalnu anarhističku organizaciju, i kakvi god bili njeni nedostaci, metoda nam i dalje deluje valjano i smatramo da je teorijsko i praktično istraživanje iste vredno truda.

g.c.
Insurrection #4