Neformalna organizacija

Neformalna anarhistička organizacije nema nikakve veze sa programima, platformama ili zastavama, već se temelji na zajedničkom afinitetu između drugarica i drugova čiji je cilj intervencija u borbama u smeru ustanka. Na taj način moguće je biti prisutan u klasnoj borbi i podizati njen intenzitet.

Anarhističke grupe i pojedinci često su raspršeni po teritoriji sa slabim međusobnim kontaktom i malo jasnih ideja o metodama i mogućnostima intervencije u društvenu stvarnost. U nekim područjima postoji određena prisutnost, posebno sindikalnog karaktera. Drugde se deluje protiv nuklearnih vojnih baza. Najšire područje intervencije je na polju kontrainformacija i propagande.

Anarhističkom pokretu koji zaista želi biti aktivan i prodoran potrebna su dva osnovna faktora: agilno i delotvorno sredstvo (instrument), te cilj sa dovoljno jasnom perspektivom. Smatramo da su neformalna organizacija i ustanak konkretne mogućnosti koje nam stoje na raspolaganju u sadašnjem trenutku.

Već je rečeno da organizacija sinteze, zasnovana na kongresu i političkom programu, zbog svojih unutrašnjih karakteristika i mehanizama koji je održavaju, ne može biti valjan instrument za drugove i drugarice koji žele delovati u smeru ustaničke perspektive. Politički programi i platforme su organizacioni modeli koji su, iz ustaničkog ugla, već prevaziđeni.

Neophodno je da u neformalnoj anarhističkoj organizaciji postoji uzajamno poznavanje među njenim članovima i članicama. Upravo to, kao i afinitet među njima, određuje neformalni oblik organizovanja.

Svi mi smo do anarhističkih stavova dolazili postepeno, vremenom, sazrevajući u određenim uverenjima o društvenim problemima. Takođe imamo neku predstavu o tome kako intervenisati u društvenu stvarnosti i koje strateške izbore je potrebno napraviti. Uđimo zato dublje u te probleme: utvrdimo slažemo li se u ključnim tačkama i pokažimo jedni drugima kako razmišljamo.

To, naravno, nije lako. Ipak, neophodno je da se suočimo jedni s drugima. Bez toga nijedna vrsta neformalne strukture ili odnosa nije moguća.

Neformalni predlog ne znači da se moramo slagati oko svakog pojedinačnog pitanja koje se pojavi. Afinitet nema jednoličan intenzitet. Poznavanje druge osobe je beskonačan proces koji doseže veću ili manju dubinu, zavisno od okolnosti i ciljeva kojima se teži.

Osnovni projekat neformalne anarhističke organizacije, prema našem mišljenju, ima za cilj intervenisanje u borbama kroz logiku ustanka. Ova organizacija ne daje prednost jednom području nad drugim i nema stabilnu centralnu tačku. Ona izdvaja cilj koji u datom trenutku predstavlja posebno akutno područje društvenog sukoba i deluje u perspektivi ustanka.

Debata o tome je otvorena. Kritike koje tvrde da ustanak danas nije valjana mogućnost ponekad mešaju ustanak sa starom “propagandom delom”. Mi, naprotiv, smatramo da ustanički projekat ima za cilj napad na moć u svakoj njenoj manifestaciji, podstaknut delovanjem neformalne anarhističke organizacije, ali uvek uz masovno učešće, pokazujući samim delom i mogućnost i opravdanost takvih napada.

Na taj način moguće je sudelovati u klasnoj borbi i pojačati njen nivo.

Neformalnu organizaciju vidimo kao skup drugarica i drugova povezanih zajedničkim afinitetom. Što je širi spektar problema sa kojima se suočavaju kao celina, to će njihov afinitet biti snažniji. Iz toga proizlazi da se prava organizacija – stvarna i efektivna sposobnost zajedničkog delovanja, prepoznavanje kako i gde se međusobno pronaći, zajedničko proučavanje i analiza problema, te prelazak na akciju – razvija u skladu sa postignutim afinitetom i nema nikakve veze sa programima, platformama, zastavama ili više ili manje prikrivenim partijama. Neformalna anarhistička organizacija je, dakle, specifična organizacija koja se okuplja na temelju zajedničkog afiniteta.

Kao takva, ona će nesumnjivo težiti rastu, ali to nije glavni cilj njenih aktivnosti. Kako se organizam nastao na ovaj način razvija, tako će stvarati zajednička sredstva za intervenciju. Pre svega, instrument za debatu koji je neophodan i omogućava analitičko preispitivanje i istraživanje – poput novina ili časopisa – instument koji je sposoban da pruži smernice o širokom spektru problema i pitanja i postane referentna tačka za stalno proveravanje afiniteta ili razlika u mišljenju među grupama i pojedincima.

Takođe, te specifične grupe mogu formirati osnovne strukture koje u određenim oblastima borbe uključuju eksploatisane, ali ne kao element rasta unutar samog specifičnog pokreta. Iz te perspektive neproduktivno je stvarati trajnu strukturu za suočavanje sa specifičnim problemima.

Osnovne strukture imaju jedan jedini cilj. Kada je taj cilj ostvaren ili kada pokušaj propadne, struktura se ili širi u situaciju opšteg ustanka ili se raspušta, zavisno od prilika.

Treba naglasiti da, iako je afinitet nesumnjivo element koji drži neformalnu organizaciju na okupu, njen pokretački element uvek je akcija. Ako bi se ograničila samo na afinitet, svi odnosi bi postali isprazni, utopljeni u vizantijski perfekcionizam onih koji nemaju ništa bolje raditi nego prikrivati vlastitu nespremnost da išta učine.

Problemi o kojima je ovdje bilo reči zaslužuju dublje promišljanje i pozivamo sve drugarice i drugove da o njima diskutuju.

g.c.
Insurrection #4